Пређи на садржај

Периоперативна смртност

С Википедије, слободне енциклопедије
Периоперативна смртност
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија

Периоперативна смртност је било која смрт, без обзира на узрок, која се десила у року од 30 дана након операције у болници или ван ње. На глобалном нивоу, процењује се да 4,2 милиона људи умире у року од 30 дана од операције сваке године.[1][2] Важно разматрање пре доношења коначне одлуке да се изврши било која хируршка процедура је да се процене корист и ризика. Анестезиолози и хирурзи користе различите методе у процени да ли је пацијент у оптималном стању са медицинског становишта пре операције, а доступни су и различити статистички алати. Један од најпознатији је АСА показатељ Америчког колеџа за анестзиологију.[3]

Предуслови

[уреди | уреди извор]

У 21. веку значајно је порастао број пацијената који се лече оперативним путем. Процењује се да је тај број на глобалном нивоу око 250 милиона годишње.[4] Овако велики број хируршких захвата и поред тога што је резултовао непрекидним усавршавањем и стандардизовањем оперативних техника,[5] и даље је праћен периоперативном смртношћу. Међутим све веће објективизирање оперативног ризика који је повезан са могућношћу појаве компликација које хируршке процедуре носе саме по себе значајно је испољио утицај и на смањење периоперативне смртности.

Ако узмемо у обзир да је укупна просечна интрахоспитална периоперативна смртност 1%, онда од компликација хируршких интервенција у свету годишње умире 2,5 милиона људи. Овом броју треба додати још око пет пута већи периоперативни морбидитет, који је повезан са продуженим лечењем и високим процентом инвалидитета.[6]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Већина периоперативне смртности може се приписати компликацијама операције (као што су крварење, сепса и отказ функције виталних органа) или већ постојећим акутним и хроничним медицинскаим стањима.

Иако се у неким системима здравствене заштите са високо развијеним информатичким системом чува статистика периоперативне смртности, пре свега због изграђеног ситема обавезног пријављуивања периоперативног морталитета, то се не ради у већини земаља света, посебно оним недовољно развијеним Из тог разлога може се само проциенити бројка укупног глобалног периоперативног морталитета.

Студија базирана на екстраполацији постојећих података из расположивих извора указују на то, да 4,2 милиона људи умире у року од 30 дана након операције сваке године, при чему се половина тих смртних случајева јавља у земљама са ниским и средњим националним дохотком.[1]

Подаци о периоперативном морталитету често се данас користе у виду табела ради упоређења квалитета рада неких болница. Критичари овог система истичу да периоперативна смртност можда не одражава лоше стање у неким здравственим системима, јер може бити узрокована другим факторима, нпр. висок проценат акутне / непланиране хирургије или други фактори повезани са пацијентом.

Већина болница има редовне састанке, и на њима анализира периоперативну смрност и хируршке компликације, као0 и специфичне случајеве како би се боље и правовремено идентификовли могући узроци периоперативне смртности начини како се она може спречити.

Глобално, постоји неколико студија које упоређују периоперативни морталитет у различитим здравственим системима, па че неке од њих бити наведене у наставку текста.

У једној проспективној студији са 10.745 одраслих пацијената који су подвргнути хитној абдоминалној хирургији у 357 центара у 58 земаља, установљено је да је постоперативна смртност три пута већа у земљама са ниским индексом високог хуманог развоја (ХДИ) чак и када су прилагођени прогностичким факторима. У овој студији укупна глобална стопа морталитета била је 1,6% у 24 сата (високи ХДИ 1, 1%, средњи ХДИ 1,9%, низак ХДИ 3,4%), повећавајући се на 5,4% до 30 дана (висок ХДИ 4,5%, средњи ХДИ 6,0%, низак ХДИ 8,6%; П < 0,001).[7]

Подстудија која је обухватила 1.409 деце која су била подвргнута хитној абдоминалној операцији у 253 центра у 43 земље показала је да прилагођена смртност деце након операције може бити и до 7 пута већа у земљама са ниским ХДИ и средњим ХДИ у поређењу са са земљама са високим ХДИ. Приказано на број смртних случајева, то је 40 прекомерних смртних случајева на 1.000 процедура које су изведен у испитиваним центрима.[7]

Смртност која је директно повезана са анестезијом токо оперативног захвата је ређа и може укључивати узроке као што је пулмонална аспирација желучаног садржаја,[8] гушење и анафилаксија.[9][10] Ово може бити последица квара анестезиолошке опреме и/или чешће људске грешке.

Студија из 1978. године показала је да се 82% незгода током анестезије могло спречити јер су биле резултат људске грешке.[11]

У прегледу из 1954. којим је обухваћено 599.548 хируршких захвата у 10 болница у Сједињеним Државама између 1948. и 1952. године 384 смртна случаја приписано је анестезији, што је дало укупну стопу смртности од 0,064%. Током 1984. године,[12]

...након телевизијског програма који је указивао на анестезијске незгоде емитоване у САД-у, амерички анестезиолог Елисон Ц. Пајрс указао је на то да именовао одбор који се зове Комитет за анестезиолошки пацијент и Одбор за управљање ризиком Америчког друштва анестезиолога. Ова комисија је имала задатак да утврди и смањи узроке перинестетичког морбидитета и морталитета. Као резултат рада овог одбора, основана је Фондација за сигурност анестезираних пацијената основана је 1985. године као независна, непрофитна корпорација са визијом да "ниједан пацијент не може бити повређен анестезијом.[13]

Тренутна смртност која се може приписати поступцима током опште анестезије је контроверзна. Већина тренутних процена сматра да се периоперативне смртности креће од 1 у 53 анестезија до 1 у 5.417 анестезија.[14][15] Инциденца периоперативне смртности која се директно приписује анестезији варира од 1 до 6.795 и до 1 у 200.200 анестезија. Међутим, постоје неке студије које наводе много нижу стопу смртности. На пример, канадски ретроспективни преглед од 2.830.000 оралних хируршких процедура у Онтарију у периоду од 1973. до 1995. године утвртдио је само четири смртна случаја у којима је орални и максилофацијални хирург или зубар са специјализованом обуком у анестезији примењивао општу анестезију или дубоку седацију. Аутори су израчунали укупну стопу смртности од 1,4 на 1.000.000.[16] Сматра се да ови широки распони могу бити узроковани разликама у оперативним дефиницијама и начинима извештавања.[17]

Највећа студија постоперативне смртности објављена је 2010. године. У овом прегледу, којим је обухваћено 3,7 милиона хируршких захвата у 102 болнице у Холандији током 1991—2005. године, утврђен је постоперативни морталитет од свих узрока код 67.879 пацијената, по укупној стопи од 1,85%.[18]

Најчешћи узроци периоперативне смртности

[уреди | уреди извор]

Најзначајнији фактор ризика за настанак периоперативних кардиовскуларних компликација је анамнеза о коронарној артеријској болести. Пацијенти са анамнезом о инфаркту миокарда имају већу учесталост кардиоваскуларних компликација. Упркос оптималној преоперативној кардиолошкој евалуацији периоперативне кардиоваскуларне компликације се догађају, али је за њихов настанак потребан још неки преципитирајући фактор везан за саму хируршку процедуру или специфичне услове који карактеришу постоперативни период. Пацијенти који добију један тип периоперативних компликација имају већи ризик да развију и неки други тип компликација.[19]

Општи услови

Учесталост периоперативних компликација које могу бити узорк смрти је различита за различите хируршке процедуре и у литератури се наводи да се она креће од 0.5% до 10%, у зависности од предузете операције.[20] Међутим, познато је да су и исте хируршке процедуре могу имати различиту учесталост периоперативних компликација, не само у различитим земљама, већ и у различитим медицинским установама у истој земљи. И не само то: учесталост компликација се разликује и у односу на дане у седмици и на сатницу обављене операције у истој установи.[21]

Бројне клиничке студије су потвдиле да је летални исход у одређеном броју случајева условљен коегзистирајућим кардиоваскуларним морбидитетом који је, или непрепознат пре хируршке интервенције, или је лоше процењен - минимизиран.[22][23]

Старост

Старост је један од најчешћих узрока смртности, једним делом и због података да број некардиолошких хируршких захвата у старијих особа непрестано расте, па је тако од тренутних шест милиона нараста на близу 12 милиона годишње.[24]

Такође је познато да код старијих особа преваленција кардиоваскуларних болести расте са годинама живота, што значи да ови пацијенти углавном болују од неке кардиоваскуларне болести или више кардиоваскуларних болести. Како се ради о популацији која је довољно дуго била изложена различитим факторима ризика, у њој су најучесталије и разне придружене болести - коморбидитети.

Код елективних некардиолошких хируршких процедура године живота нису у вези са периоперативним кардиоваскуларним компликацијама и смртним исходима.

Кардиоваскуларни догађаји

Кардиоваскуларне догађаје (летални исход, нефатални инфаркт миокарда, нефатални срчани застој, мождани удар и друге), један су од најчешћих узрока периоперативне смртности код некардиолошких хируршких операција.

У литератури се наводи да они који добију инфаркт миокарда после хируршке интервенције имају болнички морталитет од 15% до 25% и да је преживљен периоперативни инфаркт миокарда независни фактор ризика за кардиоваскуларни морталитет и нефатални инфаркт миокарда током наредних 6 месеци од хируршке интервенције.[25][26] [27][28][29]
Врста хируршке процедуре

Од свих предузетих хируршких процедура некардиохируршке су најбројније и по правилу елективне, тако да пружају довољно времена за преоперативну евалуацију, чији је циљ - превенција периоперативних компликација.[20]

Апсолутни број периоперативних компликација је највећи код пацијената који се оперишу умереноризичним некардиолошким операцијама, јер су то најзаступљеније хируршке процедуре којима се лече адултни болесници.

Гојазност

Гојазни пацијенти немају већу склоност за периоперативни лош исход узрокован кардиоваскуларним компликацијама.

Kорелација између серумских преоперативних концентрација НТ-проБНП-а и високосензитивног тропонина Т.[30]
  • Високосензитивни тропонин Т мерен у серуму пацијената 12 часова пре операције носи прогностичку информацију за непожењне кардиоваскуларне догађаје и смртне исходе.
  • Пацијенти са вишим преоперативним серумским концентрацијама високосенитивног тропонина Т имају већу фреквентност периоперативних компликација и смртних исхода, чак и када су концентрације биомаркера по вредностима мање од 14 ng/L, а једнаке или веће од 8 ng/L.
  • Пацијенти са инфарктом миокарда у анамнези имају више просечне вредности високосензитивног тропонина Т у односу на пацијенте без инфаркта миокарда.
  • Преоперативне серумске концентрације високосензитивног тропонина Т су више код пацијената са умањеном функционалном способношћу, однсоно серумске концентрације високосензитивног тропонина Т позитивно корелирај са годинама живота.
Вредност артеријског крвног притиска

Вредености аретријског крвног притиска и анамнеза о хипертензији оперисаних пацијената нису у вези са појавом периоперативних кардиоваскуларних компликација и смртних исхода.

Гојазност

Гојазни пацијенти немају већу склоност за периоперативни лош исход узрокован кардиоваскуларним компликацијама.

Болесници са позитивном породичном анамнезом и зависници

Пацијенти оболели од шећерне болести,[31] пацијенти са са позитивном породичном анамнезом за кардиоваскуларни морбидитет и зависници од пушења дувана немају већи ризик за настанак периоперативних кардиоваскуларних компликација.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Nepogodiev, Dmitri; et al. (2019). „Global burden of postoperative death”. The Lancet. 393 (10170): 401. ISSN 0140-6736. PMID 30722955. S2CID 72333372. doi:10.1016/S0140-6736(18)33139-8. 
  2. ^ Ten Bosch, Jan; Cuypers, Philippe; van Sambeek, Marc; Teijink, Joep (2011). „Current insights in endovascular repair of ruptured abdominal aortic aneurysms”. EuroIntervention. 7 (7): 852—858. ISSN 1774-024X. PMID 22082581. doi:10.4244/eijv7i7a133. 
  3. ^ Алексић, Валентина В. Факторски ризик за појаву анестезиолошких компликација током неурохируршких операција у дечјем узрасту Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, 2013.
  4. ^ Weiser, Thomas G; Regenbogen, Scott E; Thompson, Katherine D; Haynes, Alex B; Lipsitz, Stuart R; Berry, William R; Gawande, Atul A (2008). „An estimation of the global volume of surgery: a modelling strategy based on available data”. The Lancet. 372 (9633): 139—144. ISSN 0140-6736. PMID 18582931. S2CID 17918156. doi:10.1016/s0140-6736(08)60878-8. 
  5. ^ Fleisher et al. ACC/AHA 2007 Perioperative guidelines. JACC 2007;50:162.
  6. ^ Марина Јовић, Н –терминални Б – тип натриуретски пептид (НТ-проБНП) као маркер за процену периоперативног ризика након великих некардиохируршких интервенција, Докторска дисертација, Крагујевац, 2015 стр.1
  7. ^ а б GlobalSurg Collaborative (2016). „Determinants of morbidity and mortality following emergency abdominal surgery in children in low-income and middle-income countries”. BMJ Global Health. 1 (4): e000091. PMC 5321375 Слободан приступ. PMID 28588977. doi:10.1136/bmjgh-2016-000091. 
  8. ^ Engelhardt, T.; Webster, N. R. (1999). „Pulmonary aspiration of gastric contents in anaesthesia”. British Journal of Anaesthesia. 83 (3): 453—460. PMID 10655918. doi:10.1093/bja/83.3.453. 
  9. ^ Parker, R. B. (1956). „Maternal Death from Aspiration Asphyxia”. BMJ. 2 (4983): 16—19. PMC 2034767 Слободан приступ. PMID 13329366. doi:10.1136/bmj.2.4983.16. 
  10. ^ Dewachter, Pascale; Mouton-Faivre, Claudie; Emala, Charles W.; Riou, Bruno (2009). „Anaphylaxis and Anesthesia”. Anesthesiology. 111 (5): 1141—1150. PMID 19858877. S2CID 20334888. doi:10.1097/ALN.0b013e3181bbd443. 
  11. ^ Cooper JB, Newbower RS, Long CD, McPeek B (1978). „Preventable anesthesia mishaps: a study of human factors”. Anesthesiology. 49 (6): 399—406. PMID 727541. doi:10.1097/00000542-197812000-00004. .
  12. ^ Beecher, Henry K.; Todd, Donald P. (1954). „A Study of the Deaths Associated with Anesthesia and Surgery”. Annals of Surgery. 140 (1): 2—33. PMC 1609600 Слободан приступ. PMID 13159140. doi:10.1097/00000658-195407000-00001. 
  13. ^ Christopher Guadagnino, Improving anesthesia safety Physician's News Digest, Published February 2000.
  14. ^ Lagasse, Robert S. (2002). „Anesthesia Safety: Model or Myth?”. Anesthesiology. 97 (6): 1609—1617. PMID 12459692. S2CID 32903609. doi:10.1097/00000542-200212000-00038. 
  15. ^ Arbous MS, Meursing AE, van Kleef JW, de Lange JJ, Spoormans HH, Touw P, Werner FM, Grobbee DM (2005). „Impact of anesthesia management characteristics on severe morbidity and mortality”. Anesthesiology. 102 (2): 257—68. PMID 15681938. doi:10.1097/00000542-200502000-00005. .
  16. ^ Nkansah, Peter J.; Haas, Daniel A.; Saso, Michael A. (1997). „Mortality incidence in outpatient anesthesia for dentistry in Ontario”. Oral Surgery, Oral Medicine, Oral Pathology, Oral Radiology, and Endodontology. 83 (6): 646—651. PMID 9195616. doi:10.1016/S1079-2104(97)90312-7. 
  17. ^ Lagasse RS (2002). „Anesthesia safety: model or myth? A review of the published literature and analysis of current original data”. Anesthesiology. 97 (6): 1609—17. PMID 12459692. S2CID 32903609. doi:10.1097/00000542-200212000-00038. .
  18. ^ Noordzij PG, Poldermans D, Schouten O, Bax JJ, Schreiner FA, Boersma E (2010). „Postoperative mortality in The Netherlands: a population-based analysis of surgery-specific risk in adults”. Anesthesiology. 112 (5): 1105—15. PMID 20418691. S2CID 45020823. doi:10.1097/ALN.0b013e3181d5f95c. .
  19. ^ Goldman, Lee; Caldera, Debra L.; Nussbaum, Samuel R.; Southwick, Frederick S.; Krogstad, Donald; Murray, Barbara; Burke, Donald S.; O'Malley, Terrence A.; Goroll, Allan H. (1977-10-20). „Multifactorial Index of Cardiac Risk in Noncardiac Surgical Procedures”. New England Journal of Medicine. 297 (16): 845—850. ISSN 0028-4793. PMID 904659. doi:10.1056/nejm197710202971601. 
  20. ^ а б Weiser TG, Regenbogen SE, Thompson KD, Haynes AB, Lipsitz SR,; et al. (2008). „An estimation of the global volume of surgery: A modeling strategy based on available data”. Lancet. 372 (9633): 139—44. PMID 18582931. S2CID 17918156. doi:10.1016/S0140-6736(08)60878-8. .
  21. ^ Zare, Marc M.; Itani, Kamal M. F.; Schifftner, Tracy L.; Henderson, William G.; Khuri, Shukri F. (2007). „Mortality After Nonemergent Major Surgery Performed on Friday Versus Monday Through Wednesday”. Annals of Surgery. 246 (5): 866—874. ISSN 0003-4932. PMID 17968181. S2CID 20650682. doi:10.1097/sla.0b013e3180cc2e60. 
  22. ^ Mangano, Dennis T.; Browner, Warren S.; Hollenberg, Milton; London, Martin J.; Tubau, Julio F.; Tateo, Ida M. (1990-12-27). „Association of Perioperative Myocardial Ischemia with Cardiac Morbidity and Mortality in Men Undergoing Noncardiac Surgery”. New England Journal of Medicine. 323 (26): 1781—1788. ISSN 0028-4793. PMID 2247116. doi:10.1056/nejm199012273232601. 
  23. ^ Lee, Thomas H.; Marcantonio, Edward R.; Mangione, Carol M.; Thomas, Eric J.; Polanczyk, Carisi A.; Cook, E. Francis; Sugarbaker, David J.; Donaldson, Magruder C.; Poss, Robert (1999-09-07). „Derivation and Prospective Validation of a Simple Index for Prediction of Cardiac Risk of Major Noncardiac Surgery”. Circulation. 100 (10): 1043—1049. ISSN 0009-7322. PMID 10477528. doi:10.1161/01.cir.100.10.1043. 
  24. ^ Fleisher et al. ACC/AHA 2007 Perioperative guidelines. JACC 2007;50:162.
  25. ^ Shah KB, Kleinman BS, Rao TL, Jacobs HK, Mestan K, Schaafsma M. Angina and other risk factors in patients with cardiac diseases undergoing noncardiac operations. Shah, K. B.; Kleinman, B. S.; Rao, T. L.; Jacobs, H. K.; Mestan, K.; Schaafsma, M. (1990). „Angina and other risk factors in patients with cardiac diseases undergoing noncardiac operations”. Anesth Analg. 70 (3): 240—7. PMID 2305974. doi:10.1213/00000539-199003000-00002. .
  26. ^ Ashton CM, Petersen NJ, Wray NP, Kiefe CI, Dunn JK, Wu L,; et al. (1993). „The incidence of perioperative myocardial infarction in men undergoing noncardiac surgery”. The Incidence of Perioperative Myocardial Infarction in Men Undergoing Noncardiac Surgery. Ann Intern Med. 118 (7): 504—10. PMID 8442621. S2CID 9092833. doi:10.7326/0003-4819-118-7-199304010-00004. .
  27. ^ Badner NH, Knill RL, Brown JE, Novick TV, Gelb AW (1998). „Myocardial infarction after noncardiac surgery”. Anesthesiology. 88 (3): 572—8. PMID 9523798. S2CID 26828024. doi:10.1097/00000542-199803000-00005. .
  28. ^ Kumar R, McKinney WP, Raj G, Heudebert GR, Heller HJ, Koetting M, et al. Adverse cardiac events after surgery: assessing risk in a veteran population. Kumar, R.; McKinney, W. P.; Raj, G.; Heudebert, G. R.; Heller, H. J.; Koetting, M.; McIntire, D. D. (2001). „Adverse cardiac events after surgery: Assessing risk in a veteran population”. J Gen Intern Med. 16 (8): 507—18. PMC 1495256 Слободан приступ. PMID 11556926. doi:10.1046/j.1525-1497.2001.016008507.x. .
  29. ^ Mangano DT, Browner WS, Hollenberg M, Li J, Tateo IM (1992). „Long-term cardiac prognosis following noncardiac surgery”. The Study of Perioperative Ischemia Research Group. JAMA. 99: 259—69. .
  30. ^ Ausset, S.; Auroy, Y.; Lambert, E.; Vest, P.; Plotton, C.; Rigal, S.; Lenoir, B.; Benhamou, D. (2008). „Cardiac troponin I release after hip surgery correlates with poor long-term cardiac outcome”. European Journal of Anaesthesiology. 25 (2): 158—64. PMID 17666156. S2CID 23172532. doi:10.1017/S0265021507001202. .
  31. ^ Rudd, P; Siegler, M; Byyny, R L (1978). „Perioperative diabetic consultation”. Academic Medicine. 53 (7): 590—6. ISSN 1040-2446. doi:10.1097/00001888-197807000-00007. 

Литеература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Периоперативна_смртност&oldid=27675565”